Hipokrat: "Hrana je lek, lek je hrana."

Kako se vrši varenje hrane?

Dobro je da i oni koji spremaju hranu, a i oni koji vole da je u slast pojedu - znaju šta se sa tom hranom dešava u organizmu.

Na slici je data šema, kuda sve prolazi hrana.

organi za varenje

Nakon što smo stavili zalogaj hrane u usta, počinje proces:

Zubi

Odgrizli zubima (1) to parče i počinjemo njima da žvaćemo. Oni imaju veliku ulogu jer sitne hranu, koja treba sitno samlevena da nastavi put u vidu kaše. Ako hrana prodje dalje u vidu komadića i grudvica, varenje je za više puta slabije.

Jezik i pljuvačka

Prilikom žvkanja, hrani potpomaže jezik i pljuvačka koju luče tri para pljuvačkih žljezdi (3) i mnoštvo manjih iz usne šupljine. Norma izlučene pljuvačke u toku 24 časa je od 0,5 do 2 litara. Njeni fermenti uglavnom razgradjuju skrob. Pri dovoljno dobro sažvakanom zalogaju stvara je jednorodna žitka masa, dobro pripremljena za dalje varenje.

Pored hemijskog delovanja na hranu pljuvačka poseduje i baktericidna svojstva. I u pauzama izmedju obroka, ona vlaži usnu šupljinu i čuva od raznih spiljašnjih zaraza. Nije slučajno da se manje ogrebotine oližu, jer se time izvrši blaga dezinfekcija.

Dalje, naš jezik (2) tačno odredjuje kvalitet hrane, ukusno ili ne, slatko ili gorko, slano ili kiselo ' sve to služi kao signal koliko i kakve sokove treba dalji organi za varenje da pripreme za nastupajuću hranu.

Jednjak

Sažvakana hrana preko grkljana prelazi u jednjak (4). To je gutanje, prilično složen refleksni proces u kome učestvuje mnogo mišića, pri čemu se na trenutak zatvara prolaz vazduha u pluća a otvara prolaz iz ustiju u jednjak.

Jednjak je četvoroslojna cev dužine 22 - 30cm. U mirnom stanju unutrašnji zidovi su mu spojeni i sve što se proguta, jednostavno ne "pada na dole", već se pokreće tj. "gura" uz pomoć talasastog pokretanja mišića jednjaka i to je takodje reflektorni proces, kao i svi budući mehanički procesi u toku varenja (osim poslednjeg - defekacije, gde postoji voljna kontrola). Za vreme gutanja i prolaza hrane do želudca i dalje ide proces početnog varenja zalogaja uz pomoć pljuvačke.

Želudac

Ostali organi za varenje su u stomaku. Oni su odvojeni od grudiju (pluća i srce), dijafragmom (5) - glavni mišić za funkciju disanja! Dijafragma ne samo deli grudi od stomaka, već ima vešestruku ulogu, a to je: disanje, refleks koji postoji po rodjenju, a zatim je kod mnogih potisnut grudno disanje. Prilikom disanja dijafragmom (stomačno disanje) dolaze do izražaja i ostale funkcije, kao masaža svih stomačnih organa u prvom redu jetre i žučne kese, pokretanje limfe unutar tela, pomoć srcu u vraćanju venske krvi iz donjih ekstremiteta itd. Treninzi disanja stomakom, tj. dijafragmom su veoma važni, ali to je posebna priča. U pogledu hrane, ona kroz specijani otvor u dijafragmi, prelazi u želudac (6).

To je organ koji po obliku liči na retortu. Njegova unutrašnja površina sadrži višeslojnu sluzokožu. Obim sasvim praznog želudca je oko 50ml. Prilikom obroka, zavisno od kolišine unete hrane, on može narasti do 3-4 litara.

Progutana hrana je u želudcu i sledeći procesi se odredjuju pre svega sastavom i količinom pojedene hrane. Glukoza, alkohol, soli i višak vode se mogu odmah resorbovati, zavisno od njihove koncentracije i medjusobnih odnosa pojedenih namirnica. (Važno: pojedeni obrok treba da sadrži kompatibilne namirniceprincip razdvojene ishrane!). Pojedena hrana se podvrgava delovanju veoma kiselog želudačnog soka (pH faktor od 1 do 2), koji sadrži hlorovodoničnu kiselinu, razne fermente i sluz. Luče ga želudašne žljezde koje su u sluzokoži i ima ih oko 35 milioina.

Sastav soka je različit i zavisi od unete hrane, želudac unapred "zna" šta kakav sok da napravi, a na osnovu čulnih stimulansa ukusa, mirisa, vida. To je dokazao još akademik Pavlov svojim eksperimentima sa psima. Kod čoveka se luči odgovarajući sok čak i pri pomisli kakvu hranu čemo pojesti.

Voće, jogurt i druga lagana hrana zahteva malo soka niske kiselosti i manju količinu enzima. Meso posebno sa jakim začinima, izaziva obilno lučenje veoma kiselog soka. Na hleb se luči slab sok, ali veoma bogat fermentima.

Dnevno se u proseku ukupno izluči 2 - 2,5 l želudačnog soka. Prazan želudac se ritmički skraćuje i širi, sto se oseća kada smo gladni. Kada počinje proces jedenja, privremeno se zaustavlja ovo kretanje, što je vrlo važno, jer svaki gutljaj hrane se "nahvata" po unutrašnjoj strani želudca. Time se on popunjava u slojevima, kao ljuska na ljusku, ili u vidu sedimenta. Ono prvo što je pojedeno prvo i ima kontakt sa zidom želudca i prvo počinje da se vari. Stoga za vreme jela ne valja piti vodu. Dakle hrana bliža zidu pocinje da se vari želudačnim sokom dok je ostala hrana prema centru želudca pod dejstvom fermenata pljuvačke. Koliko dugo će trajati varenje, zavisi od količine želudačnog soka, količine unete hrane kao i od vrste same hrane. Usaglasiti ova tri faktora je veoma bitno za zdravlje. Zaključci mogu biti sledeći:

Fermenti su posebne supstance proteini, pod čijim se dejstvom vrše odredjene hemijske reakcije. Glavni ferment u želudcu je pepsin, koji je odgovoran za razgradnju belančevinaste hrane.

Dvanaestopalačno crevo - duodenum

Deo hrane koja se nalazi na židovima želudca, kreće se prema prelazu u duodenum. Ritmičko kretanje želudca uslovljava i ovo kretanje a i lagano mešanje hrane unutar želudca. Rezultat ovog procesa je prilično jednorodna masa polusvarenje hrane, koja prelazi periodično u duonedum na dalje varenje. Izmedju želudca i duodenuma je mišićavi ventil koji dozirano propušta deo po deo hrane i to samo u jednom smeru - ka crevima. Tanko crevo započinje sa duodenumom, i ono ima mnogo krivina, zadebljanja i suženja, propusnih ventila. Sve to od grkljana pa do anusa liči na jednu iskrivljenu cev, sa mnogo pojedinačnih funkcija. To je čitava fabrika koja nam daje život jer iz sadržaja creva naš organizam preko crevnih resica crpi sve sto mu treba, isto to čine i biljke stim što one putem korena crpe hranu iz zemlje. Razlika je samo što su one fizički vezane za osnovu, a mi i ostali životinjski svet tu osnovu pravimo sami i nosimo je sa sobom u svojim crevima. Naše tanko crevo sastoji se od duodenum (11), jejunumu (12) i ileuma (13).




Način plaćanja
Za kupovine na ovom sajtu, roba se šalje brzom poštom i plaća prilikom preuzimanja.




Kontakt
Telefoni: +381 63 7049260, 011 3942739 Email: stop@hranalek.com 2016-2019 © Hranalek